Kultura bezbednosti hrane, prema GFSI-u predstavlja „skup zajedničkih vrednosti, uverenja, normi i ponašanja u organizaciji ili društvu koji se odnose na obezbeđivanje bezbedne hrane“ — hrane koja neće štetiti potrošaču kada se konzumira na način za koji je namenjena.
U suštini, to je način razmišljanja i ponašanja ljudi u vezi sa bezbednošću hrane, koji ide dalje od formalnog pridržavanja procedura i zakona — fokusira se na svest, odgovornost i svakodnevnu praksu svih zaposlenih u lancu proizvodnje hrane.
Zašto je kultura bezbednosti hrane važna?
- Smanjuje rizik od bolesti izazvanih hranom
- Povećava poverenje potrošača
- Poboljšava usklađenost sa zakonima i standardima (npr. ISO 22000, GFSI standardi)
- Doprinosi dugoročnom uspehu firme
O osnovnim pojmovima vezanim za kulturu bezbednosti hrane, kao i zahtevima GFSI prepoznatih standarda smo govorili u tekstu od 19.08.2020.
O novim trendovima u vezanim za temu kulture kvaliteta i bezbednosti hrane smo govorili u tekstu od 08.06.2023.
CODEX ALIMENTARIUS
U Septembru 2020., Codex Alimentarius Commission (CAC) donosi novu verziju „GENERAL PRINCIPLES OF FOOD HYGIENE“. Revidirani CXC 1-1969 uvodi koncept „kulture bezbednosti hrane“ kao opšti princip. Codex donosi zahteve za menadžment kompanije da pokaže svoju posvećenost uspostavljanju i održavanju pozitivne kulture bezbednosti hrane kroz:
- posvećenost svih zaposlenih bezbednoj hrani,
- uključivanje svih zaposlenih u pozitivne prakse,
- podizanje svesti o važnosti higijene hrane,
- otvorenu komunikaciju sa zaposlenima,
- obezbeđenje resursa itd.
UREDBA KOMISIJE (EU) 2021/382
Evropska Komisija donosi 2021.godine Uredbu 2021/282 o izmeni priloga Uredbe (EZ) br. 852/2004 Evropskog parlamenta i Veća o higijeni hrane u pogledu upravljanja alergenima u hrani, preraspodele hrane i kulture bezbednosti hrane, kojom se nalaže da operateri u prehrambenoj industriji uspostave i održavaju kulturu bezbednosti hrane, uključujući elemente poput posvećenosti menadžmenta i otvorene komunikacije među zaposlenima kako bi se osiguralo poštovanje praksi bezbednosti hrane. Takođe je uveden zahtev za dobrom higijenskom praksom, kako bi se sprečila kontaminacija alergenima i sprovela pravila za bezbednu preraspodelu hrane.
Ključni aspekti Uredbe (EU) 2021/382 vezani za kulturu bebednosti hrane
Kultura bezbednosti hrane: Ovo je centralna tema koja zahteva od prehrambenih kompanija da neguju kulturu bezbednosti kroz:
- Posvećenost menadžmenta: Osiguravanje da su uloge i odgovornosti jasne i da se održavaju sistemi bezbednosti hrane.
- Uključenost zaposlenih: Podsticanje svih zaposlenih da učestvuju u praksama bezbednosti hrane.
- Otvorena komunikacija: Uspostavljanje jasnih komunikacionih kanala za prijavljivanje odstupanja i razmenu informacija.
- Kontinuirano poboljšanje: Preduzimanje koraka za kontinuirano poboljšanje sistema upravljanja bezbednošću hrane.
Kako poboljšati kulturu bezbednosti hrane u kompaniji?
1. Početi od vrha – Vlasnik ili menadžer mora biti uzor (npr. uvek nosi zaštitnu opremu).
2. Uključiti sve zaposlene – zatražite njihovo mišljenje, predloge, i pohvalite one koji slede dobre prakse.
3. Redovno obučavanje tima – Kratke obuke o pranju ruku, pravilnom skladištenju, HACCP sistemu.
4. Jasna i česta komunikacija – Postaviti obaveštenja, uputstva, podsetnike na zidovima.
5. Podsticanje prijavljivanja problema – Neka radnici znaju da neće biti kažnjeni ako prijave grešku.
6. Postaviti merljive ciljeve – Npr. „0 incidenata sa hranom mesečno“, „100% obuka zaposlenih“.
7.Obeležavati dobre primere – Istaći kada neko postupi odgovorno, to motiviše i druge.
Najbolje učimo kroz primere: primer dobre i loše prakse
Zamislimo jednu malu pekaru sa 10 zaposlenih.
- Loša praksa (bez razvijene kulture bezbednosti hrane):
• Radnik primeti da hleb pada na prljav pod, ali ga vrati na policu – jer „ne želi da baci dobar hleb“.
• Novi zaposleni nije prošao obuku o higijeni jer trener „nema vremena“ da sprovede obuku.
• Menadžer nikada ne proverava da li se poštuju pravila, samo traži da se posao završi što brže.
Posledice: veći rizik od kontaminacije proizvoda, loš kvalitet, moguće žalbe potrošača, loš imidž firme.
- Dobra praksa (razvijena kultura bezbednosti hrane):
• Svi zaposleni prolaze obuke (čak i ako rade kratko vreme).
• Radnik koji primeti problem (npr. kontaminaciju, neispravan termometar) ima slobodu da prijavi to odmah.
• Menadžer redovno razgovara sa zaposlenima o važnosti higijene i primerima dobre prakse.
• Čuvaju se evidencije o temperaturi, čistoći, kontroli sirovina – ne zato što “moraju”, već svi shvataju značaj procedura.
Rezultat: bezbedna hrana, manji rizici, veće poverenje kupaca, zdravija radna atmosfera.
Za pomoć u merenju trenutne kulture bezbednosti hrane a zatim uspostavljanje Plana kulture bezbednosti hrane, možete se obratiti našoj agenciji!!!
